Akademija Oxford

Postoje momenti u životu, koji te pogode posred lica bez ozbira koliko si ih očekivao...

Čak i Jack The Ripper ume da se ponekad kaje

Postoje momenti u životu, koji te pogode posred lica bez ozbira koliko si ih očekivao. I ne mislim na uobičajene tužne životne stvari, ne mislim ni na bol ni na tugu. Mislim na ono na što ili nismo spremni ili nećemo da priznamo da nismo spremni, ali to nešto čeka, strpljivo kao da mu vreme ništa ne može.

I najčešće mu vreme i ne može ništa. I zove se kajanje.. I to ono najgore vrste, kada znaš da nešto nije dovršeno ili nije časno dovršeno. Bar za tebe. Jer da jeste ne bi ostavljalo taj nemir, tu gorčinu u duši i te neke neizgovorene reči u grlu. A neizgovorene su samo zato jer šta god da kažeš neće biti dovoljno i neće vredeti, jer stvari ne mogu da se promene. I uobičajeno je vezano za nešto ili još češće nekog, za koga si to najmanje mislio da može da bude, koga si često potcenjivao, odbacivao, nisi zasluživao a ko te je samo puštao, iznova i iznova. Kao da ni njemu vreme bas ništa ne može.

I tog nekog, sretneš posle mnogo godina i shvatiš baš to, da mu vreme ništa ne može, da i dalje živi u tebi, da i dalje imaš masu neizgovorenih pitanja, da su životi otišli dalje. Nekome ovako nekome onako. I stegne te nešto u srcu u grlu, u duši. Shvatiš koliko te i dalje tu nesto vezuje, oboje, ali da baš, baš u ovom životu, vi vremenu ne možete baš, baš ništa, jer prosto nije bilo suđeno. I ne, to nije tuga, nije ni bol, nije ni ljubav, samo taj čudni i svima nama, često izbegavani osećaj kajanja. Onaj što pritiska, onaj osećaj da želis da pitaš zašto a ćujes samo odjek svog pitanja i tišinu, jer odgovora neće biti.

I shvatiš da si davao, kad druga strana nije I da je ona davala kad ti nisi, kao da ste imali samo taj sekund da se sretnete ali ste ga negde promašili, izgubili.. U ovom slučaju kajanje je teško, jer shvatiš da je sve to i da je veći deo toga tvoja krivica i da si nekoga povređivao I da je taj neko više trpeo, više ćutao i držao tvoj život u svojim rukama a da si ti to prekasno shvatio. Ili možda si prekasno i rekao i pokazao, napravio druge izbore a dao bi život za tu osobu ćak i kada je bila najgora i kada je bilo najteže istrpeti je i kada ti je naplaćivala  gređke i kada te je volela I ćutala. I valjda u grlu zato i stoje te reči, zato što nisu na vreme izgovorene. Ne ono volim te, ne ni ne mogu bez tebe već samo nemoj otići jer ni ja ne želim da odem više. I to je taj sekund susretanja I baš taj sekund menja celokupni život. Ovako ostaje samo kajanje koje možda prođe ali za ljude kao ja, koji se retko kaju, verovatno će to retko da me kažnjava I proganja do kraja života. No, najteže lekcije u životu se, valjda, baš tako i uče..

Čak i Jack The Ripper ume da se ponekad kaje..


jack the ripper kajanje

Komentari (0)

Ostavite komentar